Dobrodošli u zombilend

„Pomozi mi da pronađem neku gazu i zavoje“, rekao sam joj.
„Nema potrebe da tražimo.Ovo je moj stan.Valjda znam gde se šta nalazi“ pokušala je da se našali, ali mi nije bilo do toga.
Sam pogled na nož zariven u butini, mi je izazivao mučninu.Da ne bih pao u nesvest, izbegavao sam pogled naniže.
Vratila se ubrzo sa svim potrebnim stvarima.
„Nisam sigurna da li znam šta treba da radim, ali pokušaću po sećanju iz filmova“ rekla je ponovo kroz osmeh.
Ovog puta, taj osmeh mi je prijao.Umirivao me.Otklanjao mučninu i bolove.
Zavojem je obmotala deo tik iznad noža i čvrsto stegla, da bi zaustavila obilno  krvarenje koje bi nastalo pri vađenju noža.
„Reci kad budeš spreman“ rekla je i pokazala na nož.
„Čekaj malo.Nisam još spreman“ rekao sam joj, dok sam se uputio prema kauču.
„Hajde prvo da se upoznamo.Kako se zoveš?“ pitao sam je.
Ponovo me pogledala tim kameleonskim očima i tiho rekla „Tara“
„Lepo ime.Zaista lepo...po reci ili planini?“
„Ni po reci, ni po planini.Mislim da mi je mama dala to ime po nekom liku iz knjige ili filma, nešto tako...“ 
„Ja sam Victor, drago mi je“ pružio sam joj ruku.
„Viktor kao Victory?“ pitala je.
„Da, baš tako.U ovom slučaju biće to paklena Victory nad zombijima“ rekao sam.
„E pa onda ću ti se pridružiti u toj pobedi“
„Drago mi je što to čujem...“ zastao sam, a onda tiho izustio „spreman sam“
Brzim pokretom izvukla je nož napolje.
„AaaaaAAaaa“ bio je to kratak, ali glasan zvuk.
„Ajde, ajde, ne budi kao neka pičkica“ prekorila me je, dok mi je gazu nameštala na ranu.
„Pitam se, pitam...da li ćeš tako pričati kad budeš spavala sa mnom“ rekao sam joj, dok sam je gledao mojim umornim šmekerskim pogledom.
„HeHeHe...“ nasmejala se ironično i malo jače stegla zavoj preko gaze.
„Pre bih spavala sa zombijem, nego s tobom idiote“ prosiktala je.
Hteo sam još nešto da joj kažem, kada mi je stavila prst na usne.
„Ćuti budalo i odspavaj malo, trebaće ti.Izgubio si dosta krvi“
„Drago mi je što sam te našao...“ još sam joj rekao, pre nego što ću zaspati.

(i'll be back soon)