-5- Užasan bes mi je plivao po duši
Prišao sam prozoru.Sunce je zalazilo iza one đavolove grbe.Dole se skupilo nekoliko zombija, koji su jeli ona dva, među ostalim i mog Tatomira.
Tek sad sam video da mi to nije bilo pametno rešenje.Izbacivanje zombija kroz prozor ne vodi nikud, pomislio sam, jer jednog dana kad budem hteo da napustim objekat, to neću moći.
Pogledao sam mamu zombija, sa makazama u predelu srca.Mirno je ležala na sredini hodnika.Prišao sam joj bliže i stao u neverici.Ponovo je bila čovek.Onakva kakvu sam je oduvek znao.Bila je mrtva, ali je makar napustila telo zombija.Ili je telo zombija napustilo nju.Izvadio sam joj makaze iz grudi u nadi da će kojim slučajem oživeti.Za svaki slučaj.Pravila Zombilenda nisam poznavao, pa mi nije bio problem da probam ovaj način.Stajao sam neko vreme.Iščekivao.Nadao se.Ništa se nije desilo.I dalje sam bio sam.
Odvukao sam telo u moju sobu, gde je pre samo nekoliko sati sve bilo normalno.Pre samo nekoliko sati legao sam u normalnom svetu, a probudio se u Zombilendu.Da nije ovo samo san? Možda sanjam.Uštinuo sam se, ali me je ipak zabolelo.Ne sanjam.Zombilend je postao stvaran svet.
Nisam mogao da vidim svoje lice, ali mislim da bi razbilo bilo koje ogledalo koliko sam ljut bio.Užasan bes mi je plivao po duši.Sa jednog kraja na drugi.I to samo kraul, najbržu disciplinu.Bio sam spreman da uskoro iskalim svoj bes na nekom zombiju.Zombiji, spremite se, dolazim po vas.
Pošto sam smestio mamu na krevet, zatvorio sam i zaključao vrata za sobom, da kojim slučajem ne postane njihova hrana.Ipak, voleo sam je.Bila je jedina svetla tačka naše jebene porodice.
Ponovo sam krenuo oprezno onim istim hodnikom.Nikakvi zvuci se nisu čuli.Prazni, čisto beli zidovi, ovog puta su bili umrljani tragovima crvene boje, tragovima krvi.Stresao sam se na ove prizore.
Vrata kupatila bila su polu otvorena.Provirio sam, ali nije bilo ničega neobičnog.Sa ogledala na zidu, mogao sam videti i delove nedostupne oku, delove iza vrata.Nije bilo nikog unutra, pa sam ušao.Za divno čudo bilo je čisto, a onda razmišljam, pa to i nije neko čudo, pošto su oba moja zombi roditelja poprilično zaudarala.Biće to moja check-point tačka, kad budem ulazio u tuđe stanove.Umio sam se i popio dosta vode.Lov na zombije ume da bude dosta naporan.Dovodi do totalne dehidracije.
Nakon provere ostalih prostorija, mogao sam da odahnem.Stan je bio čist.Proveren.Moje sestre nije bilo u njemu.Ne bi voleo da sam morao da istrebim moju kompletnu porodicu u jednom danu.Zamandalio sam ulazna vrata i privukao jedan orman srednje veličine.Poslužiće da preživim noć...
(i’ll be back soon)