Sreda, Mart 09, 2011
-10- Stan komšije Milutina
Stan komšije Milutina delovao je staromodno.Beli, prazni zidovi, bez ijedne slike koja bi toj belini dala neku boju.U dnevnoj sobi od zida do zida nalazio se dugačak orman u čijem se središnjem delu nalazio televizor.Počeo sam da preturam po fiokama tog ormana, tražeći nešto, bilo šta, što bi mi poslužilo.Samo bih istresao sadržaj fioke po trosedu, koji se nalazio naspram ormana.Iz tih fioka su uglavnom ispadale sitne stvari, poput gaća, čarapa, potkošulja, posteljine.
Tražio sam skrivene stvari, koje svaki stan poseduje.Naravno, ono što tražim nalazim.Tako je ispod jednog ćebeta bila sakrivena ručna bomba naše proizvodnje.Dobro, ne baš naše, već Jugoslovenske.Bila je to „crna kašikara“.
Hvala komšija Milutine.Pitam se za koga si je čuvao.Hahaha.Sva sreća, nismo imali nekih nesuglasica.Dobro, jednom si mi lupao, kad sam ti pustio Ramonse i odvrnuo do daske.Tatomir je tada uleteo u sobu i brzo smanjio.
„Ma jebaću ti mamicu tvoju“ drao se na mene.
„Ćale, pričaš o mojoj mami“ zajebavao sam ga.
Tada mi je zalepio šamar, koji ću pamtiti dok sam živ.
„Znaš li ti koja je ovo budala do nas.Koliko je samo kuća zapalio, ljudi zaklao, koliko se nakrao po Bosni.Hoćeš li isto da prođemo?“ govorio je tiše da ga ovaj ne bi čuo kroz zidove od flis papira.
Taj komšija Milutin zaista je bio budala.Non stop se drao na svoju ženu, koju sam video par puta sa masnicom ispod oka, koju nisu mogle da sakriju najtamnije naočare za sunce, koje je nosila kad im vreme nije bilo.Voleo bih da naletim na tebe komšija Milutine, da ti vratim za sve njene masnice, mamu li ti jebem.
Taj ludi komšija imao je prelepu ćerku, mojih godina.Milica mi je često uveče dolazila pred san, a ruka se sama spuštala prema penisu.To je trajalo jedno vreme sve dok nisam otkrio prelepe čari seksa.Jebiga, Milicu nikad nisam imao.Nisam bio njena liga.Ali se i sada osmehnem kad je se setim.Ne bih voleo da je sretnem kao zombija.
Našao sam još jedan automatski pištolj zalepljen za donji deo fioke i dosta metaka uredno složenih u nekoliko kutijica.Bilo je oko stotinu metkova.Ako budem pazio, to će biti sto metkova za sto zombija.Pucaj da ubiješ. To će biti moj moto.Metak po zombiju.
Ništa više interesantno nisam našao.
Pre nego što ću zauvek zalupiti vrata za sobom, još jednom sam se osvrnuo i bacio pogled na stan.Bio je ispreturan, sa stvarima ostavljenim razbacanim po podu.
Već sam zamišljao komšiju Milutina, kako u zombi obličju širi oči kad ugleda prizor ispred sebe...
(i'll be back soon)
...cekam nastavak...
Excentričnaaaaa:) Izvini. Pošto se i tebi sviđa ovo što pišem u toku je podela uloga.Ljubavna priča je zauzeta.Možeš biti sestra, prijatelj iz detinjstva koga slučajno srećem ili neki dobroćudan zombi koga spašavam od razularene mase zombija.Naravno, motor je obavezan, šta god izabereš ;) Ako hoćeš da učestvuješ u interakciji, javi se na zombilend1@gmail.com i bukvalno sve što poželiš bićeš ;)
Maleni Feniksu :)
Velika zvezdo Zombilenda :))
Komšiju Milutina ću potamaniti lično, to sam hteo da bude iznenađenje, ali nema veze.Biće gomila iznenađenja, šta je jedno otkriveno :)
Uskoro feniksu, uskoro :)
Hehe...Jedno manje-vise, bitno je da komsija nece preyiveti. Gad to ne zasluzuje. :P
Can't wait! :)
heh...uloga u ovakvoj prici...pa , moja naklonost mladi gospodine , spomenuste motor...aaaaaaaaaa neverovatno , kao da znate moju biografiju hehehe ...ajmo dalje....ej bre odo citam sledeci nastavak...cujemo se tamo....