Dobrodošli u zombilend

Treći stan bio je potpuno prazan, pa stoga potpuno nezanimljiv, ali ipak sam hteo da ostavim neko svoje obeležje.A onda sam se setio nečega što sam video u stanu komšije Milutina.Među razbacanim stvarima na podu, jedva sam sada pronašao auto lak crvene boje.Hahaha.Nikad nisam pisao grafite, ali evo prilike.Čak šta više, bila je to odlična prilika.Bio je to još jedan način da iskalim svoj bes.Promućkao sam ga, nabacio srećni kez i krenuo da ukrašavam bele zidove, koji su samo na to čekali, da dođe neki pomahnitali ludak da im da malo svežine.
Grafiti su se ređali jedan za drugim :

„Smrt zombijima“,

„Zombi, dolazim po tebe“,

„Do poslednjeg zombija“ itd.

Da li ću ih uplašiti ovim grafitima, ma boleo me je kurac, važno je bilo da im prenesem poruku.
Bacio sam sprej, koji se lagano otkotrljao i zaustavio ispod radijatora.
Izašao sam iz stana, a obično kad izlazim volim da se okrenem i vidim šta sam uradio.Misija izvršena.Poruka je čekala nekog zombija, kao poruka u boci koja čeka spasioca.

Četvrti stan bio je neobičan.U maloj garsonjeri, nalazio se ogromni bračni krevet koji je zauzimao veći deo sobe.Zaleteo sam se i skočio na stomak.Radio sam to kao dete, skakao sam po maminom i tatinom krevetu, sve dok jednog dana nije pukla pomoćna daščica koja je podupirala krevet. U Zombilendu sam se osećao baš kao dete, koje polako upoznaje novi svet.Gleda, uči, sve mu je neobično i strano, nekad strašno.Strašno je mala reč.
Prevrnuo sam se na leđa, dok su mi martinke dodirivale pod.Na plafonu celom dužinom, u pravilnom razmaku, bile su zalepljene florescentne zvezde.Opustio sam se dok sam posmatrao prizor iznad sebe.Oči su mi se polako sklapale, kad me je nešto ščepalo za nogu.
Trgnuo sam je mahinalno jako i na svu sreću uspeo da je oslobodim, pre eventualnog ugriza.Skočio sam prema izlazu najdalje što sam mogao i okrenuo se.
Zombi...ponovo je to bio jebeni zombi.Pokušavao je da se izvuče od dole, ali bio je malo puniji, pa se zaglavio.Ne znam ni kako je ušao ispod, a možda mu je stomak u međuvremenu porastao, ko će ga znati.
Uperio sam Milutinov pištolj i povukao obarač.Ništa.Nisam imao puno vremena, pa sam otkačio bombu sa kaiša.Odaljio se do vrata, izvukao sigurnosnu iglu i otpustio ručicu.Čekao sam samo sekund pre nego što sam je precizno bacio prema zombiju, koji je već bio napola napolju.Ne videh gde je tačno završila, već sam se brzo sklonio iz stana i zalupio vrata.
Taman kad sam se naslonio na zid, bomba je eksplodirala.
Uši su mi strahovito zujale od siline eksplozije.
Kada sam ponovo ušao u stan, krevet je bio rastavljen na dva dela, dok su se na zombiju samo videle površinske rane.Prineo sam nož u blizini njegovih usta, čisto da proverim da li diše.Bio je mrtav...

(i'll be back soon)