Dobrodošli u zombilend

Tada sam osetio bol u predelu butine.Nož je došao brzo poput metka.Kako je došao tako je ostao duboko zariven u mojoj desnoj nozi.Usled hrpe okačenih stvari nisam mogao videti od koga je došao taj ubod.BUUM.Opalio sam iz pištolja, prema tim stvarima, dok sam se teturao nazad.Uhvatio sam se za nogu slobodnom rukom, a onda me je zaskočila jedna ženska prilika.

„Aaaaaaa“ vikala je u nadi da će uplašiti protivnika i zaista je uspela u tome.Oborila me je na zemlju i počela da me davi.

„Nije zombi“ pomislio sam „jebote, nije Zombi.“

Dok sam ostajao bez vazduha, setio sam se da i dalje držim pištolj, pa sam joj polako prislonio na glavu.Popustila je davljenje, ali je ruke zadržala na mom vratu.Udahnuo sam snažno, kao ono jednom na moru kad sam pogrešno proračunao dubinu te zamalo ostao bez vazduha.Kako se samo sećam tog udisaja.Tatomir se tada ljutio kakav sam to šonja da ne mogu ni jednu malu dubinu da preronim.Takav je bio moj Tatomir, a bio sam samo dete.

„Zar ne vidiš da nisam zombi!!!“ drao sam se na devojku tamno kestenjaste kose, vezane u rep.Obučena u crne farmerice, sa crvenim starkama na nogama i nekim takođe crvenim duksom sa kapuljačom odavala je stajling – Only Rock&Roll.Bila je moje visine, možda nešto niža, ali ne preterano.Oko metar sedamdeset pet u odnosu na mojih metar osamdeset.

„Jesi li se skoro pogledao u ogledalo“ rekla je ljutito i spustila pogled.

Prišao sam jednom i tada mi je bilo jasno o čemu mi priča.Plava kosa bila mi je raščupana i podsećala me na frizuru koju sam nekad nosio.Sećam se da su mi govorili da manje guram prste u struju.Bio sam a’la Dexter iz Offspringa.Na licu prljavi tragovi znoja pomešani sa prljavštinom.Bio sam dugo sam da sam se zapustio.Utopio sam se u masu zombija.Važila je ona rečenica s kim si takav si, iako nisam bio jedan od njih.

Vratio sam se do nje.

„A ovo, šta treba da ti znači“ rekao sam joj dok sam joj rukom pokazivao nož zariven u moju butinu.

„A pucanj.Mogao si me ubiti“ rekla je dok joj se na licu pojavljivao prvi osmeh.
Zagledao sam joj se u oči.Nisam mogao da ocenim koje su boje.Čas su mi ličile da su braon, čas da su zelene.

„Imaš kameleonske oči“ rekao sam joj.

„Molim?“ streljala me je tim očima koje su menjale boju.

„Ma ništa, reko, sada smo jedan-jedan, mada ti si me još davila, tako da moram nekako da ti vratim“

„A kako to?“ pitala je

„Smislićemo već nešto“ rekao sam joj, dok mi se celo telo smejalo...

(i'll be back soon)